21 vek plus mladalačke godine. Pre tridesete godine jedva i da obraćamo pažnju na sebe. Socijalizacija, druženje, trčanje na sve strane da stignemo sve naše zamišljene obaveze, ko još ima vremena da obrati pažnju na krike svog tela. Hej, devojka u dvadesetim, pre penzije nema prava ništa da me boli.
Dijagnoza endometrioze je dobro prošla. Entuzijastična doktorka, ja puna snage i vatrena, nije baš bila situacija za potapanje brodova. Naši stari kažu da se sve dešava sa razlogom i da će biti ono što biti mora, trebalo mi je 5 godina da shvatim značenje toga.
Svako dobije prekretnice u svom životu. Doživljavamo ih na različite načine i različitim intezitetom, za nekog su one banalne ali za nas nešto najstrašniji što je moglo da nas zadesi, ili bar to tako doživljavamo u tom trenutku.
Sve je počelo povećanim stresom i naporom, kako na psihičkom tako i na fizičkom nivou. Manjak energije i konstantan umor sam doživljavala kao normalnu stvar. Trebalo mi je par meseci da priznam da to nije normalno i da potražim pomoć. Nakon reči žalbi upućene mojoj doktorki, koja nije bila nema na moje krike, rečeno mi je da samo odradim OGT test. Dobijene rezultate nisam ni razumela, uputila ih na gorepomenutu adresu i dobila odgovor: “Insulinska rezistencija, glukofaž xr 750 jednom dnevno uz večeru, promeniti ishranu, izbaciti belo brašno i slatkiše”. I tom rečenicom se svima nama promenio život.
Verovali ili ne, teško je zamisliti da neko nije čuo za insulinsku rezistenciju jer danas znamo bar jednu osobu iz našeg okruženja koja je etiketirana tako, ali pre 5 godina se o njoj nije baš pričalo. Pokušaj upoznavanja sa mojom dijagnozom na googlu i nije baš slavno prošao. Samo par šturih rečenica šta je IR i zašto se javlja i savet za ishranu “izbaciti belo brašno i slatkiše”. Iz ove perspektive, više ni ne krivim doktore što nisu edukovani na ovu temu i što ne znaju kako da nam pomognu. Problem je toliko opširan da jedan doktor ne može da pokrije sve razloge postanka, nastanka i opstanka insulinske rezistencije, a ovo stanje može da razume samo neko ko kroz njega prolazi jer je teško rečima objasniti.
Strah je ono što nas pokreće nakon uspostavljanja dijagnoze. To je ono što nas gura da menjamo navike na mišiće. Misao samo da prebrodim ovaj period, dok se sve ne reši i dok ne ozdravimo a onda se sve vraća na staro. Staro poznato uverenje zbog kog ništa ne opstaje. Mahnito počinjemo da izbacujemo sve što nas razboljeva iz našeg okruženja. Menjamo belo brašno za integralno, beli šećer za steviu, rafinisano ulje za maslinovo. Jedemo zelenu salatu sa jednom kašikom pasulja verujući da je to dovoljno da izguramo prezauzet dan, jer verujemo u izrečeno “Rešićeš se Insulinske Rezistencij samo kad smršaš”. Guramo sebe do ivice iz straha od bolesti uništavajući naše telo sve više i više. Svakim kršenjem dijete kažnjavamo sebe krivicom i dodatnim strahom. Verujemo da će nas samo jedna kocka čokolade učiniti samo bolesnijim i bolesnijim uopšte ne shvatajući da mi nismo bolesni. Savete tražimo po blogovima i fejsbuk grupama hvatajući se za poslednju slamku spasa. Čitamo članke “Uradi samo ovu jednu stvar i rešićeš se IR zauvek”. Čitamo bezbroj kontradiktornih spiskova dozvoljenih namirnica, na svakom koraku zabrane i dozvole istih namirnica, ne znamo više kome da verujemo i koga da slušamo dok nam u glavi roje misli i tutnji voz.
Ako si očekivala još jedan članak u kome objašnjavam koji su simptomi Insulinske rezistencije i šta treba da jedeš kako bi se “izlečila”, žao mi je, na pogrešnom si mestu. Ja nisam niko da tebi kažem šta je najbolje za tebe i za tvoje zdravlje, to je nešto što samo ti znaš. Ako još nisi svesna te istine, potrebno je samo da zađeš dublje u sebe i izvučeš je na površinu.
Dug je put od dijagnoze do današnjeg dana. Stara ja ne bi prepoznala novu mene da je sretne na ulici, tako prekretnice utiču na nas, ali samo ako učimo iz tih lekcija i prestanemo da kukamo nad našom sudbinom. Kada odbijamo da se borimo nego prihvatamo sve što je “zapisano” tada bauljamo kroz život nesvesno. Na taj način simptome uspešno ubijamo a problem duboko zakopavamo. Više ni promil tebe u tebi nema. Svi te imaju, svima trebaš samo na sebe ne obraćaš. Alarm za buđenje jedino sama možeš da naviješ. Na svaku reč i savet koji ti daju, jer neko zna najbolje za tebe, zahvali se i budi svesna da si ti jedinka a ne statisktika, samo ti možeš da znaš šta je najbolje za tebe i za tvoje zdravlje. A sad se odjavi iz svih grupa, odustani od svih dijeta, stani, premotaj film i odgledaj reprizu svog života.