U prošlom članku sam pisala o tome koja je najbolja ishrana po mom mišljenju i došla do istog zaključka posle godina provedenih odgovarajući samoj sebi na ovo pitanje, Srpska tradicionalna kuhinja. Ko još detinjstvo ne pamti po mirisu domaće gibanice, vrućeg kačamaka i sataraša (poznatog i kao bećarca), proje i sira, klot pasulja u danima posta ili pak obogaćenog domaćom kobasicom u zimskim danima nakon što su seoske pušnice okićene suvim mesom i ostalim zimskim čarolijama. Ko još može odoleti Srpskoj slavskoj trpezi čiji je nezaobilazni deo sarma, rinflajš, pečenje, a na posnim slavama prebranac, krompiruša ili punjene paprike. Ihhhh, te kalorijske bombe od kojih nam je toplo oko srca a bogami i u stomaku kada se ta količina masti obmota oko naših organa.
Svi smo mi odrasli na ovim namirnicama, i da se ne lažemo, planiramo da odgajimo našu decu na njima jer se svi vodimo istom logikom „ako nama nije ništa falilo, neće ni njima“. Moramo se zapitati da li je zaista baš tako. Da li vreme našeg odrstanja možemo porediti sa vremenom odrastanja naše dece, da li su ostali parametri isti kao što su bili u našem detinjstvu ili se pak sve oko nas promenilo po pitanju kvaliteta života. Moramo prestati da na hranu gledamo kao na nešto trivijalno i da obratimo pažnju na izbor i kvalitet namirnica koje biramo. Neće biti baš isto da li je ovaj grašak pripremljen u našem domu od pažljivo odabranih sastojaka ili je to grašak iz konzerve podgrejan u mikrotalasnoj pećnici.
E baš te sitne razlike dovode do toga da li će nas naša ishrana dovesti do nekog metaboličkog poremećaja ili ćemo duboku starost dočekati u harmoniji i blagostanju bez zdravstvenih izazova. Kao i sve u životu, tako i u ishrani, zdravi temelji našeg ponašanja prema hrani i telu se postavljaju u najranijem detinjstvu. Posmatrajući kako su me moji roditelji odgajili, kako moje vršnjake njihovi roditelji, nije to baš bilo vreme kada se brinulo o hrani i kvalitetu namirnica koje se stavljaju na sto. Naši roditelji su nama samo prenosili navike koje su njima prenosili njihovi roditelji, sada samo sa malom razlikom, počeli su da nam uvode i konditorske proizvode u ishranu bez znanja o tome kako ti proizvodi utiču na naše zdravlje.
Pojavom televizije i radia počeo je i veliki protok informacija. Ljudima je sadržaj postao lako dostupan. Informacije su se prenosile munjevitom brzinom. Taj ubrzan razvoj života i dodavanje konfora u našu svakodnevnicu nije ostavio ljudima prostora da razmisle da li je taj komfor dobar za njih. Tako je propagandni program uzeo maha a televizija je počela da nam reklamira i prodaje savršen život o kakvom smo uvek maštali. Kako je potražnja za lakoćom bila sve veća i veća, tako je industrijalizacija sve više uzimala maha. Užine smo zamenili grickalicama, a obroke smo zamenili gotovim jelima. Na pijace smo davno zaboravili, a sukane kore smo ostavili našim bakama zamenjujući ih burekom iz obližnjih pekara. Upravo su to te sitnice koje su nas dovele do inflamacija u našem organizmu a ne naš krompir nasušni koji osta oscrnjen u svakoj doktorskoj ordinaciji.
Svi vi koji ste dobili dijagnozu insulinske rezistencije, hašimota, bolesti štitne žlezde, reume i ostalih dijagnoza koje su nastale kao odgovor tela na neku inflamaciju, dobro znate da su vam doktori prepisali lekove i rekli da vam je to terapija za ceo život. Oni koji nisu mogli da se pomire sa time su krenuli malo da istražuju na svoju ruku pa su oktrili da promena ishrane može da ih spase. Avaj, odmah su se bacili na promenu ishrane i otkrivanje novih reči u Srpskom rečniku. Internet je prepun fitnes trenera, food blogera, influensera, life koučeva, mentora koji vas za sitan novac uče kako da se hranite. Još bolje, koji vam sastave jelovnik po kom da se hranite kako bi smršali xy kilograma za xz dana jer su vam rekli da rešenje svih vaših problema je mršavljenje. Čim smršate, bolest nestaje. Uplaćujete novac, spremno i odlučno otvarate vaš plan da idete u nedeljnu nabavku kad ono tamo: Za doručak pojesti ovsenu kašu sa čija semenkama. Za ručak lososos sa avokadom i dresingom od manga, a za večeru bi mogli da napravite salatu od feta sira u umaku od pečenih krušaka. Lupate se po čelu, psujete sebe što ste bacili pare na takvu glupost, uzimate onu kutiju lekova i kažete sebi, šta mi je ovo trebalo u životu. Vaša avantura zvana hrana ishrana i od ponedeljka orećem novi list se ovim završava.
Zar vam ne bi bilo lakše da vam je samo neko rekao da su vam samo potrebne sitne modifikacije u vašoj svakodnevnici koje vam osvežavaju organizam uz pomoć kojih vraćate prirodan osećaj sitosti i gladi bez fluktuacija hormona i emocija koji vas lažu i čine vas otuđenim od signala svog tela. Sve što za početak treba da uradite jeste da se prisetite dana koje ste kao mali proveli sa svojom bakom u kuhinji dok je mesila domaći hleb, brala svoje povrće u bašti i pekla ga sa domaćom kokom koje je trčalo po dvorištu. Setite se da vam je za doručak davala domaća jaja sa domaćim sirom i pogačom koje je za vas spremila sa dosta ljubavi. A za užinu vam davala jabuku ubranu iz svoje bašte ili onaj pekmez od šljiva namazan na leba koji je tek izvađen iz smederevca. Ne dragi moji, niste vi dobili dijabetes od tog pekmeza koji je vaša baka napravila sa belim šećerom, vi ste dobili taj dijabetes od salama, viršli i vrućeg bureka iz obližnje pekare jer nemate vremena za još jedan domaći doručak.
Da bi smo znali koje greške smo pravili i šta je potrebno da ispravimo, neophodna nam je edukacija na temu ishrane i potrebna nam je podrška zdravstvenog sistema. Jer ako mi nemamo informaciju da je ozdravljenje moguće, mi nećemo znati ni da trebamo da preduzmemo neke korake na putu našeg oporavka. Jer jedne stvari svi mi moramo da budemo svesni, sve što se pokvari može i da se popravi, ne dozvolite da vas neko ubedi u suprotno i nemojte da se mirite sa doživotnom terapijom. Slažem se da naše zdravstvo ima dosta problema kao i ostale institucije u našoj državi. Imamo zdravstveni sistem koji se urušava, koji je zbog smanjenog budžeta postalo pokretna traka sa doktorima koji nemaju motivaciju za pravu edukaciju ni vremena da se posvete svakom posebnom pacijentu. Naši doktori nam daju letak na kojoj je nacrtana piramida ishrane sa namirncicama koje da koristimo, nutricionistu kao stručnjaka ne spominju. U sklopu našeg zdravstvenog sistema mi nemamo mogućnost a ni kulturu posećivati nutricioniste koji bi nas učili pravilnoj ishrani, niti naši doktori nam daju upute za iste uz dijagnozu metaboličkog poremećaja i iz tog razloga smo prinuđeni da savete tražimo na internetu gde postoji obilje needukovanih stručnjaka.
Nije jednostavno preokrenuti ceo svoj život i zaboraviti sve dosadašnje navike i zameniti ih novim koje vam donose samo benefite. Koliko god da je nešto loše za nas, mi dok ne osvestimo grešku, nećemo videti da li nam nešto prija ili ne prija. Potrebno je samo naći vremena za sebe i početi sa osluškivanjem vapaja našeg tela i duše koje nam šalju jasne signale šta je nama potrebno. Kao deca smo insinktivno znali šta je ispravno za nas a šta ne, a onda smo vremenom, zbog vaspitanja i uticaja okoline, strahova i želje da se svidimo drugima potiskivali naše želje i polako gubili dodir i vezu sa svojim telom. Sada je potrebno tu konekciju ponovo uspostaviti
Ovo nije lako, zahteva svakakve promene ali je moguće i potrebno kako bi se izvukli iz začaranog kruga metaboličkih poremećaja koji opsedaJU sve ljude koji žive u ovom milenijumu. Promena mora doći postepeno, korak po korak i mora se ponavljati iterativno sve dok nam ne pređe u naviku i dok to ne postane vaša nova realnost. Za početak, uvedite sitne promene po pitanju vaše ishrane u svakodnevnicu i primetićete značajne promene po pitanju energije i kvaliteta vašeg života.
Ja vam kao poklon dajem jedan „Džepni vodič balansirane ishrane“ koji možete preuzeti nakon popunjavanja forme. Nadam se da će vam pomoći da malo sagledate greške koje ste pravili i kako malim izmenama možete dovesti blagostanje u vaš život.
Ostajte mi dobro i zdravo do sledećeg čitanja.
Veliki pozdrav od Nutricionizma duše