Hormon insulin je hormon koga proizvodi pankreas i koji obezbeđuje rast i obnavljanje ćelija i usmerava energiju u urganizmu. Insulin reguliše metabolizam ugljenih hidrata. Izlučivanje insulina podstiče glukoza a insulin smanjuje količinu glukoze u krvi. Insulin transportuje glukozu do ćelija raznih tkiva i tamo se sagoreva ili skladišti za kasnije potrebe. Kada je šećer u krvi nizak (pri gladovanju) insulin se gotovo ne izlučuje.
Kada kažemo insulin, većina prvo pomisli na dijabetes, međutim, insulin se smatra i najodgovornijim za pojavu gojaznosti, raznih oblika kancera, Alchajmera, osteoroporoze, policističnih jajnika i td. Insulin takođe zovemo i master, odnosno, glavni hormon jer deluje na većinu endokrinih i metaboličkih procesa u organizmu. Insulin se luči u pankreasu a koja će se količina insulina izlučiti zavisi od koncentracije šećera u krvi, ako ima više šećera onda će se lučiti više insulina i obrnuto. Glavna uloga insulina jeste da ugura šećer u ćelije odakle će se on koristiit za energiju. Insulin je korozivan hormon i zbog toga on izaziva zapaljenske procese u organizmu.
Nakon unesene hrane, a naročito nakon prostih ugljenih hidrata (to su hidrati koji se brzo vare i imaju visoku koncentraciju šećera u sebi) pankreas luči insulin. Insulin se transportuje do ćelije, otvara ćelujsku membranu i dozvoljava šećeru koji se nalazi u krvi da sada uđe u ćeliju.
Insulin deluje hijerarhijski, on se depunuje na tri različite lokacije. Prvo se vrši transport insulina do jetre i tu se stvara instant energija, zatim insulin deluje na mišiće gde se pune glikogenske rezerve. Nakon punjenja glikogenskih rezervi sav višak odlazi u masne naslage .
Dva se pojma vezuju za insulin. Insulinska osetljivost i insulinska rezistencija. Jedna fraza se može posmatrati u pozitivnoj konotaciji a druga u negativnoj. Insulinska osetljivost podrazumeva da vaše ćelije dobro reaguju na insulin, a insulinska rezistencija podrazumeva da vaše ćelije ne reaguju najbolje na insulin.
Insulinska rezistencija podrazumeva da insulin ne može da se zakači za receptore membrana ćelija i tako insuline ne uspeva da napravi prolaz za šećer da uđe u ćeliju. Šećer ostaje da luta u krvi i povećava se koncentracija slobodonog šećera. Vremenom, pankreas pokušava da luči sve više i više insulina kako bi uspeo da ubaci šećer u ćelije, ali to ne uspeva. Tada višak šećera kreće da se skladišti u masti i onda insulin u pomoć zove kortizol poznat kao hormon stresa. Hormonski proces u telu se dešava „normalno“ jer telo pokušava da se nahrani, ali procesi su završeni bezuspešno, ćelije ostaju gladne a mi bez energije i sa više sala.
Proces konstantnog povišenog insulina zove se hiperinsulinemija i to je stanje koje pokreće zapaljenske procese u organizmu i dovodi do različitih zdravstenih problema.
Ovakav proces vremenom dovodi do hroničnog povećanja šećera u krvi koji dovodi do intolerancije na glukozu, a ako se više vremena ne obrati pažnja na simptome i ne obrne delovanje insulina onda može dovesti i do dijabetesa tip 2.
Pristup za preokretanje insulinske rezistencije je jednostavan. Potrebno je jesti hranu koja ne podstiče nagle skokove šećera u krvi nego je kombinovati tako da se šećer u krvi polako otpušta pri čemu ćemo imati energiju tokom celog dana bez naglih napada gladi i kriziranja za slatkišima. Jesti samo prirodnu hranu bez industrijskih prerađevina. Potrebno je uvesti težinski trening kako bi se zapremina mišića povećala, jer što je veća mišićna masa veći su i glikogenski depoi. Uvesti neki vid aerobnog treninga ili jednostavno samo šetnje jer i aerobni i trening snage podstiču insulinsku osetljivost. Voditi računa o dužini i kvalitetu sna i uspostaviti svoj cirkadijalni ritam. Obavezno smanjenje stresa, posebno svakodnevnog. I za kraj najbitnija stvar, svaki dan radite ono što volite i zahvalite na stvarima koje imate.