Hajde malo da pričamo o Hipotalamusnoj amenoreji, o nečemu o čemu je izgleda zabranjeno pričati u Srbiji. Da li zbog sramote ili zbog standarda koji su nam nametnuti, ili samo zbog učenja da naše probleme ne treba da delimo sa svetom. Neka sve ostane u krugu porodice, a možda je ipak bolje da se ne spominje ni tu.
Hipotalamusna amenoreja je izostanak menstrualnog ciklusa na period duži od 3 meseca zbog „gašenja“ funkcija u organizmu po naredbi hipotalamusa. Organizam je jedna jako pametna tvorevina. Kada se oseća ugroženo, on povlači resurse sa jedne strane i preusmerava ih na drugu stranu. Prebacuje se u mod preživljavanja i gasi sve funkcije koje nisu od vitalnog značaja i nisu potrebne za preživljavanje. Pogađajte šta je prvo na udaru! Pa naravno, reproduktivno zdravlje žena, jer je dosta energije i resursa potrebno da se hormonski balans i ciklus održava redovnim na svakih 28 dana, a da ne spominjemo koliko bi telu tek trebalo energije da održava trudnoću ako do začeća dođe. Kada organizam nema dovoljno goriva, kada troši više kalorija nego što mu obezbeđujemo ili kada smo izloženi hroničnom stresu naše telo pali mod za preživljavanje i mi onda vozimo na autopilotu.
Hipotalamusna amenoreja se kod većine žena javlja zbog restrikcija u ishrani i preteranog vežbanja. Zanimljiva je stvar što neće samo „mršave“ osobe patiti od hipotalamusne amenoreje već se ovo dešava ženama koje imaju zdrav BMI i normalnu građu prema zdravstvenim preporukama ili idealima lepote i standarda koji su nam nametnuti. Neke žene će čak imati i veći procenat masti i patiti od hipotalamusne amenoreje jer stvarno nije moguće izmeriti koliko neko treba da ima kilograma da bi bio zdrav. Moramo prestati da mršavo telo izjednačavamo sa zdravim telom, da namećemo ženama nemoguće fitnes ciljeve i da edukujemo žene da ekstremi nikada nisu dobri. Da samo kada volimo svoje telo, kada se osećamo lepo i sigurno u svom telu možemo biti potpuno zdrave bez obzira koliki je broj na vagi, koliki su centimetri u obimima ili koliki je naš BMI po proračunima doktora.
Ako imate neki od sledećih simtoma, postoji mogućnost da imate hipotalamusnu amenoreju:
- Niži BMI od normalnog ili nagli gubitak težine veći od 5 kg
- Povišen kortizol ili niži procenat gustine kostiju
- Restirkcije u ishrani po pitanju kalorija ili grupe hrane
- Regularno vežbanje ili preterana fizička aktivnost
- Hronični stres ili perfekcionizam
Kod Hipotalamusne amenoreje su polni hormoni ili normalni ili su sniženi. Ona se često meša sa PCOS sindromom, međutim to se dva različita stanja koja se rešavaju na drugačije načine. Sasvim je moguće da jedna žena ima i Hipotalamusnu amenoreju i PCOS. U tom slučaju prvo se treba pozabaviti problemom Hipotalamsune amenoreje pa tek onda sindromom policističnih jajnika. Kod sindroma policisitičnih jajnika pristup lečenju podrazumeva promenu životnog stila koji uključuje skiidanje kojeg kilograma ili održavanje zdrave telesne težine uz redukovanu ishranu dok se sve vreme šećer u krvi drži stabilnim i bez naglih skokova insulina.
Osobe koje imaju Hipotalamusnu amenoreju imaju i neki poremećaj u ishrani. Takvim osobama stvarno ne treba još i doktor da kaže da će im se vratiti ciklus samo ako budu još restriktivnije po pitanju unosa hrane, da treba da povećaju svoje treninge kako bi popravile svoju insulinsku osetljivost ili ne daj bože da im doktor kaže da treba da smršaju kako bi ozdravile (a njihovo telo je već u modu preživljavanja jer je izgladnelo). Zato je jako bitno da se postavi prava dijagnoza i pravi razlog gubitka ciklusa a to je moguće jedino holističkim pristupom. Žene koje imaju HA jako često imaju i nutricionističko znanje, tako da je za njih jako teško da pristupe lečenju ovog problema jer to zahteva da zaborave sve što znaju. U procesu oporavka od hipotalamusne amenoreje jako je bitno smanjiti ili prestati sa treninzima (čak i duge šetnje duže od pola sata nisu poželjne). Povećati unos hrane, posebno one grupe namirnica koje su bile izbegavane, i obavezno u ishranu vratiti slatkiše i grickalice. Vaš mozak će sad reći, ova nije normalna, ali slatkiši nisu zdravi, ja neću da unosim to smeće u svoj organizam , ta hrana će da me razboli i na sve to da ne vežbam, pa to je recept za preranu smrt. Upravo te reakcije, uverenja i ekstremi su doveli vaše telo do stanja u kom se sad nalazite. Perfekcionizam i povišen kortizol nisu nikom doneli dobro pa neće ni vama. Izađite iz hroničnog stresa, oslobodite se uverenja koja vam ne koriste, pripremite se da dobijete preko potrebne kilograme i zapamtite da vi niste kalorija koju jedete.
Ako u Srbiji planirate da dobijete dijagnozu hipotalamusne amenoreje srećno vam bilo u potrazi doktora koji zna o čemu se radi i koji će vas adekvatno uputiti u problematiku i dati vam prave smernice kako svoj problem da krenete da rešavate. Meni je trebalo samo 2.5 godine izostanka ciklusa da uopšte čujem za termin Hipotalamusna amenoreja, i ne, nisam taj termin čula od mog doktora već od influenserke sa instagrama koja je kroz ovaj problem prošla.
Kao neko ko ima dijagnozu insulinske rezistencije, endometrioze, disbalans polnih hormona (povišen estrogen i snižen progesteron), hašimoto tioriditis (odnosno, smanjena produkcija T3 hormona koja u paketu sa ostalim simptomima govori o izgladnjivanju organizma), povišen kortizol i naravno izostanak menstruacije, teško mi je da nađem doktora koji može da isprati sva moja stanja, da sagleda širu sliku i pomogne mi u „resetovanju“ mog organizm. Obično dobijem rečenicu „pusti to, normalno da nemaš ciklus kada imaš hormonski disbalans“.
Holistički pristup lečenju je nešto što nama u Srbiji nedostaje. Verovanje doktora da su svi pacijenti isti sa istim simptomima koji odgovaraju jednoj specijalnoj dijagnozi i jedan pristup lečenju koji odgovara za sve nas dovodi do toga da ljudi sve manje veruju zdravstvenim radnicima, a sa druge strane, zdravstveni sistem ima sve više pacijenata kojima treba da se bavi jer imam utisak da svi iz dana u dan imamo sve više metaboličkih poremećaja.
Da sam imala jednog posvećenog doktora koji zna da čita pridružene analize i da veruje pacijentu kada kaže da se pridržava svih smernica koje su preporučene davno bih otkrila problem koji imam i krenula da ga rešavam. Mnogo je teško kada sve morate da uradite sami, bez ičije pomoći, posebno kada niste zdravstveni radnik pa morate da učite sve iznova kao da ste student medicine.
Kada posložite svoj život, priznate sebi šta ste sve radili svom telu i da je stvarno istina da vam telo ne veruje, sledeći korak jeste pronaći zajednički jezik sa svojim telom i krenuti putem oporavka. Tek kada sam počela da učim šta je zaista odmaranje, šta znači jesti bez ikakvih restrikcija i strahova tek tad sam počela da se osećam lepo u svojoj koži bez osvrtanja na tuđe reči i mišljenja. Nekako kada smo mi i naše misli u balansu, kada smo srećni, kada se oslobodimo nerealnih želja, očekivanja i moranja. Kada slušamo svoje telo šta njemu treba, kada služamo naše srce šta ono želi, a glavu pustimo da samo bude prisutna onda ne postoji ništa što ne možemo da postignemo. Ovaj osećaj je nešto najlepše što sam iskusila u svom životu. On je kao droga kojoj se uvek rado vraćam posle teških dana.
Budite svesni da ako ste ikad iskusili ovaj problem, rešenje za njega leži samo unutar vas. Samo vi iskreno same sebi možete da odgovorite šta sve to radite pa vam vaše telo ne veruje. I ne, ne mora uvek da bude trening i ishrana, može da bude samo hroničan stres i vaše nezadovoljstvo životom. To vam kaže osoba koja kreće u novu turu oporavka. Svim mojim saborkama želim sreću u najtežoj borbi u životu. Pobedite tog neprijatelja u vama i vratite zdrav srećan život kakav vam pripada!
#Health At Every Size