Hašimotov tireoiditis je najučestaliji tip zapaljenja štitaste žlezde. To je autoimuni poremećaj pri kojem organizam stvara antitela koja napadaju štitastu žlezdu. On dovodi do opadanja aktivnosti štitaste žlezde a kasnije i do njene upale i postepenog razaranja tkiva usled poremećaja imunog sistema. Ponekad uzrokuje otekline na vratu zbog uvećanja štitaste žlezde. Imuni sistem greškom razvija antitela koja napadaju žlezdu i izazivaju njeno oštećenje.
Uloga štitaste žlezde jeste da obezbedi dovoljne količine tiroidnih hormona koji utiču na razvoj i metabolizam. Oni ubrzavaju razgradnju glukoze u ćelijama i glikogena u jetri, utiču na snagu i frekfenciju srčane radnje, na kvalitet muskulature i na psihičku aktivnost.
Hašimoto je bolest koja nastaje blago i postepeno, često se na početku ne javljaju nikakvi simptomi a može prouzrokovati mnogo problema ako se na vreme ne otkrije i ne leči. Najčešći simptomi koji se vezuju za hašimoto jesu: slab san, umor, pospanost, lupanje srca, aritmija, gojenje itd.
Smatra se da ova autoimuna bolest nastaje usled uticaja virusa, infekcija, hroničnog stresa, faktora iz spoljne sredine. Za njen nastanak genetska predispozicija nije dovoljna. Nedovoljan unos joda i selena kroz ishranu svakako dorprinose pogoršanju stanja štitne žlezde.
Ovo stanje češće pogađa žene nego muškarce.
Na bolest dost utiče okolina (hrana, zagađenost vode, vazduha, hemikalije itd.). Hašimoto se javlja zbog uticaja epigenetike kod genetski osetljivijih osoba. Epigenetika je sve ono što utiče na menjanje gena a nije promena u samom genetskom kodu. To mogu bit godine, životni stil, okruženje, stres, bolesti.
Široka je paleta simptoma i uzroka koji se prepisuju ovom autoimunom stanju organizma. Neke osobe mogu da dožive izmenjen glas, otežano disanje ili gutanje. Javlja se umor, pospanost, netolerancija na hladnoću, hronični zatvor, suva koža, lomljivi nokti, krhka kosa koja opada. Može čak da utiče i na moždanu kognitivnost pa ljudi imaju problema sa pamćenjem.
Dijagnoza hašimota se uspostavlja laboratorijskim testiranjem, odnosno, određivanjem prisutnosti antitela u krv,i antiTPO; nivo tiroidnih hormona u krvi ,T3 i T4 i hormona TSH koji je stimulišući hormon štitne žlezde.
Hašimoto se javlja jako često u paru sa drugim autoimunim oboljenjima kao što su dijabetes tip 1 ili tip 2, PCOS, Insulinska rezistencija, anemija, kolitis i td.
Preventivne preglede na Hašimoto treba da obavljaju sve osobe koje u porodičnoj anamnezi imaju blisku osobu koja boluje od ovog stanja, osobe koje imaju neki drugi oblik autoimunog oboljenja kao i osobe koje planiraju trudnoću.
Lečenju se pristupa na različite načine. Nekim osoba će biti potreba dopuna hormona pa se uvodi terapija L tiroksinom. Nekim osobama će se samo nadopuniti suplementacija selenom ili nekim drugim vitaminom. Jako je važno odraditi analize na deficte vitamina i minerala u organizmu kako bi se uvela adekvatna suplementacija ako nam je uspostavljena dijagnoza Hašimota.
Na pojavu ove bolesti najčešće utiče stres i jedan je od glavnih okidača za pojavu ove bolesti, posebno kod osoba koje nemaju neka druga oboljenja.
Ishrana kod Hašimota treba da bude raznovrsna, prepuna vitamina, minerala i hranljivih sastojaka i treba da se sastoji od celovite hrane koja nije industrijski prerađena kako bi obezbedili telu šta je potrebno, nahranili ga i dali mu preko potrebnu energiju. Oboleli od Hašimota često imaju problem sa viškom kilograma koje na teži način uspevaju da skinu. Ovo autoimuno oboljenje jeste stanje gde naš organizam „napada“ samog sebe, što znači da je našem telu potrebna odbrana od nas samih. Za balansiranje hormona potreban je holistički pristup kako bi se ovo stanje dovelo u stanje mirovanja.
Kako je glavni okidač za razvoj Hašimota hronični stres, a stres ide ruku pod ruku sa povišenim kortizolom, za smanjenje simptoma štitne žlezde i stavljanje sindroma u remisiju potrebno je balansirati hormone stresa. Pored ishrane i smanjenje stresa, potrebno je da se uvede i neka fizička aktivnost u kojoj uživate, koja će biti redovna ali ne i naporna za vas kako ne bi dodavali dodat stres na telo i organizam. Pored ovoga, potrebno je povesti računa o dobroj hidrataciji i obaveznom snu od minimum 8 sati dnevno. I za kraj, najbitnija stvar o kojoj treba da brinete na putu oporavka vaše štitne žlezde jeste DUŠA.